ВИЛЬПРАФЕН

Активни састојак: Јосамицин
Код АТХ: Ј01ФА07
КФГ: Antibiotik macrolides
ИЦД-10 кодова (сведочење): А22, (A) 19.3, A36, А37, А38, А46, ZA 48.1, А50, А51, А52, А54, А55, ZA 34.8, ((A) 56.1, А70, B 96.0, H 01.0, H 04.3, H 04.4, Х66, I88, (I) 89.1, Ј01, Ј02, Ј03, Ј04, Ј15, (J) 15.7, (J) 16.0, Ј20, Ј31, Ј32, (J) 35.0, Ј37, Ј42, К05, Л01, Л02, Л03, L 08.0, Л70, Н30, Н34, Н41
Код КФУ: 06.07.01
Произвођач: YAMANOUCHI EUROPE B.V. (Холандија)

Дозни облик, састав и паковање

Таблете, премазан бели или скоро бели, duguljast, лентикуларан, sa rizicima na obe strane.

1 таб.
josamycin500 мг

Ексципијенси: микрокристална целулоза, полисорбат 80, кремния оксид осажденный, natrijum carboxymethylcellulose, магнезијум-стеарат, methylcellulose, polietilen glikol 6000, талк, Титанијум диоксид, hidroksida aluminijuma, сополимер метакриловой кислоты и ее эфиров.

10 Комади. – пликови (1) – поседује картон.

 

Фармаколошко дејство

Antibiotik macrolides. Има бактериостатно дејство, обусловленное ингибированием синтеза белка бактериями. При создании в очаге воспаления высоких концентраций оказывает бактерицидное действие.

Высокоактивен в отношении внутриклеточных микроорганизмов: Цхламидиа трацхоматис, Chlamydophila pneumoniae, Možda ima mikoplazmu pneumoniae, Možda ima mikoplazmu hominis, Уреапласма уреалитицум, Legionela pneumophila; Gram-positive bakterija: Stafilokoka aureus, Стрептоцоццус пиогенес, Стрептоцоццус пнеумониае, Цоринебацтериум дипхтхериае; Грам негативне бактерије: Неиссериа менингитидис, Неиссериа гоноррхоеае, Хаемопхилус инфлуензае, Бордетелла пертуссис; anaerobne bakterije: Пептоцоццус спп., Peptostreptokokus moћe spp., Klostridija perfringens.

Незначительно влияет на энтеробактерии, поэтому мало изменяет естественную бактериальную флору ЖКТ.

Эффективен при резистентности к эритромицину. Резистентность к джозамицину развивается реже, чем к другим антибиотикам из группы макролидов.

 

Фармакокинетика

Апсорпције

После приема внутрь джозамицин быстро и полностью абсорбируется из ЖКТ. Jede ne utiče na bioraspoloživošću. Цмаксимум постигнуто 1-2 х након ординирања.

Додјела

Связывание с белками плазмы не превышает 15%.

Особенно высокие концентрации определяются в легких, миндалинах, pljuvačke, поте и слезной жидкости. Концентрация джозамицина в мокроте превышает концентрацию в плазме в 8-9 време. Накапливается в костной ткани. Она продире кроз плаценту, iz majčino mleko.

Метаболизам

Джозамицин метаболизируется в печени до менее активных метаболитов.

Повлачење

Napisati uglavnom jelchew, выведение с мочой составляет менее 20%.

 

Индикације

Острые и хронические инфекционно-воспалительные заболевания, uzrokovano podložne infekcijama malarije:

-infekcija gornjeg respiratornog trakta i puno organov (укљ. Упала грла, Farangitis, упала крајника, паратонзиллит, отитис медиа, sinusitis, laringitis);

— дифтерия (дополнительно к лечению дифтерийным антитоксином);

-Crvenu groznicu (Ako ste osetljivi na penicilin);

– infekcija divizije spusti respiratorne infekcije (укљ. akutni bronhitis., exacerbation sa hroničnim bronhitisom, упала плућа, включая вызванную атипичными возбудителями);

- велики кашаљ;

— пситтакоз;

— гингивит и болезни пародонта;

- блефаритис, dacryocystitis;

-infekcije kože i mekih tkiva (укљ. пиодерма, фурункулоза, Akne, Lymphangitis, лимфаденитис);

— сибирская язва;

— рожа (Ako ste osetljivi na penicilin);

— венерическая гранулема;

— инфекции мочевыводящих путей и половых органов (укљ. уретритис, простатитиса, гонореја, сифилис /при гиперчувствительности к пенициллину/, хламидијске, микоплазменные /в т.ч. уреаплазменные/ и смешанные инфекции).

 

Режим дозирања

Preporučeni dnevni unos za odrasli i adolescenti iznad 14 године је 1-2 g 2-3 улаз. Почетна препоручена доза је 1 господин.

Са обыкновенных и шаровидных угрях именовати 500 мг 2 раза/сут в течение первых 2-4 недеља, sledeći – 500 мг 1 раз/сут в качестве поддерживающей терапии в течение 8 недеља.

Tablete bi trebalo da bude celog progutala., Nisam likvidan, Stisnuo malu količinu tečnosti.

Обычно продолжительность лечения определяет врач. У складу са препорукама СЗО о употреби антибиотика, трајање лечења стрептококних инфекција треба да буде најмање 10 дани.

При приеме Вильпрафена® To bi trebalo da podnosimo na umu, что если пропущен один прием, морате одмах узети дозу лека. Однако если пришло время приема очередной дозы, не следует принимать пропущенную дозу, нужно вернуться к обычному режиму лечения. Не принимать удвоенную дозу. Прекид лечења или превремени прекид терапије смањује вероватноћу успеха лечења.

 

Нуспојаве

Из дигестивног система: ретко – анорексија, мучнина, горушица, повраћање, дисбиосис, дијареја; у неким случајевима – Повећање трансаминаза јетре, оштећен проток жучи и жутица. В случае развития на фоне приема препарата стойкой тяжелой диареи следует иметь в виду возможность развития псевдомембранозного колита.

Organ za sluh: ретко – дозозависимые преходящие нарушения слуха.

Алергијске реакције: у неколико случајева – копривњача.

Друго: у неким случајевима – candidiasis.

 

Контраиндикације

-ozbiljna kršenja jetre;

-preosetljivost na antibiotike grupe macrolides.

 

Трудноћа и дојење

Разрешено применение Вильпрафена® Kada trudnoća i dojenje (дојење) о индикацијама.

Европейское отделение ВОЗ рекомендует джозамицин в качестве препарата выбора при лечении хламидийной инфекции у беременных.

 

Упозорења

С осторожностью и под контролем функции почек следует назначать препарат пациентам с почечной недостаточностью.

При назначении Вильпрафена® следует учитывать возможность перекрестной устойчивости к различным антибиотикам группы макролидов (на пример, mikroorganizama, отпоран на лечење антибиотицима сродним по хемијској структури, такође може бити отпоран на јосамицин).

 

Предозирати

До настоящего времени отсутствуют данные о специфических симптомах передозировки Вильпрафена®. В случае передозировки следует предполагать возникновение и усиление проявлений побочных эффектов со стороны пищеварительной системы.

 

Друг Интерацтионс

Бактериостатические антибиотики могут уменьшать бактерицидное действие других антибиотиков, као што су пеницилини и цефалоспорини. Поэтому следует избегать одновременного назначения Вильпрафена® с антибиотиками указанных групп.

При одновременном применении Вильпрафена® с линкомицином возможно снижение эффективности обоих препаратов (не следует назначать данную комбинацию).

Некоторые антибиотики группы макролидов замедляют выведение ксантинов (теофиллина), что может привести к возможной интоксикации. В клинико-экспериментальных исследованиях показано, что джозамицин оказывает менее выраженное влияние на выведение теофиллина, чем другие антибиотики группы макролидов.

При одновременном применении Вильпрафена® и антигистаминных препаратов, содержащих терфенадин или астемизол, могуће је успорити излучивање овог другог, что увеличивает риск возникновения угрожающих жизни аритмий.

Имеются отдельные сообщения об усилении вазоконстрикции при одновременном применении антибиотиков группы макролидов и алкалоидов спорыньи. Отмечен один случай отсутствия у пациента толерантности к эрготамину при приеме джозамицина. Sa ovim na umu, при одновременном применении джозамицина и эрготамина следует контролировать состояние пациента.

При одновременном применении Вильпрафена® и циклоспорина возможно повышение уровня циклоспорина в плазме крови и создание его нефротоксической концентрации в крови. Поэтому при одновременном применении этих препаратов следует регулярно контролировать концентрацию циклоспорина в плазме крови.

При одновременном применении джозамицина и дигоксина возможно повышение уровня последнего в плазме крови.

В редких случаях на фоне лечения макролидами противозачаточное действие гормональных контрацептивов может быть недостаточно эффективным (может потребоваться применение негормональных методов контрацепции).

 

Услови снабдевања апотека

Лек је објављен под пресцриптион.

 

Услови и услови

Листа Б. Droga se treba uskladištiti u mraku, izvan domašaja dece na temperaturi od ne više od 25 ° c. Рок употребе – 4 година.

Дугме за повратак на врх