Losartan

Код АТХ:
Ц09ЦА01

Карактеристика.

Лозартан калия — белый или почти белый кристаллический порошок. To je rastvorljiva u vodi, rastvorljiv u etanol, плохо растворим в органических растворителях (ацетонитрил и метилэтилкетон). Molekulske mase 461,01.

Фармаколошко дејство.
ANTIHIPERTENZIVNE.

Апликација.

Хипертензија; hronične otkazivanje srca (na terapiji je kombinacija, при непереносимости или неэффективности терапии ингибиторами АПФ); снижение риска развития инсульта у пациентов с артериальной гипертензией и гипертрофией левого желудочка; защита функции почек у пациентов с сахарным диабетом типа 2 с протеинурией с целью снижения протеинурии, уменьшения прогрессирования поражения почек, снижения риска развития терминальной стадии (предотвращение необходимости проведения диализа, вероятности увеличения уровня креатинина в сыворотке крови).

Контраиндикације.

Преосетљивост, трудноћа, dojenje.

Ограничења се односе.

Za decu uzrasta (сигурност и ефикасност код деце нису утврђени).

Трудноћа и дојење.

Kontraindikovana u trudnoći.

Kategorija radnje na fetus od strane FDA – Ц (Ja mandat). (Varijacije u životinje studiji negativan uticaj na fetus, i adekvatne i dobro kontrolisane studije u trudnih žena nije držao, Međutim, o mogućim koristima, povezane sa upotrebom HP u trudnice, mogu da opravdaju svoje koristi, Uprkos potencijalnog rizika.)

Kategorija radnje na fetus od strane FDA – Д (II i III trimenon).

U doba tretman treba da prestanem sa dojenjem.

Нуспојаве.

Са нервног система и чулних органа: ≥1% — головокружение, астения/утомление, главобоља, Nesanica; <1% -anksioznost, smetnje spavanja, мамурлук, расстройства памяти, периферические нейропатии, Seжate, гипестезииа, migrena, potres, атаксија, депресија, синкопа, zvoni u uši, ukus, vizija promene, коњунктивитис.

Respiratorni sistem: ≥1% — заложенность носа, кашаљ, infekcija gornjeg respiratornog trakta (povećana telesna temperatura, боль в горле и др.), синусопатия, sinusitis, Farangitis; <1% -dispneja, бронхитис, rhinitis.

Из дигестивног тракта: ≥1% — тошнота, дијареја, diarrhoeal fenomen, бол у трбуху; <1% -anoreksija, сува уста, zubobolja, повраћање, флатуленција, gastritis, затвор.

Uredu.nema: ≥1% — судороги, mialgia, бол у леђима, grudne kavez, noge; <1% - артралгија, боль в плече, клање, артритис, Fibromialgiju.

Кардио-васкуларни систем и крв (хематопоеза, хемостаза): <1% — ортостатические реакции (дозозависимые), Hipotenzija, Otkucaji srca, Taha- или брадикардия, Аритмија, ангина, анемија.

Са урогениталног система: <1% — императивные позывы на мочеиспускание, инфекција уринарног тракта, kršenje funkcije bubrega, slabljenje libido, импотенција.

Sa kožom: <1% -suve kože, еритема, прилив крови, фотосензитизације, povećao se znoje, alopecija.

Алергијске реакције: <1% – koprivnjaиu, осип, свраб, ангиоедем, укљ. лице, усне, глотки и/или языка.

Друго: ≥1% — гиперкалиемия; <1% — лихорадка, giht, повышение уровня печеночных трансаминаз и билирубина в крови.

Кооперација.

Povećava se (узајамно) эффект других гипотензивных средств (Diuretics, Beta-adrenoblokatorov, симпатолитички). Повышает риск гиперкалиемии при совместном применении с калийсберегающими диуретиками и препаратами калия.

Не отмечено каких-либо клинически значимых лекарственных взаимодействий с гидрохлоротиазидом, Digoksin, непрямыми антикоагулянтами, cimetidine, фенобарбиталом, кетоконазолом и эритромицином. Во время одновременного приема с рифампицином и флуконазолом было отмечено снижение уровня активного метаболита лозартана калия. Клинические последствия этого явления не известны.

Предозирати.

Симптоми: Hipotenzija, изменение ЧСС (Tahikardija ili bradikardija, обусловленная возбуждением блуждающего нерва).

Лечење: Nasilnog diurezu, simptomatična terapija. Hemodijalizu neefikasan.

Дозирање и администрација.

Инвардс, odrasli, bez obzira na obrok, 1 једном дневно.

При артериальной гипертензии — 50 мг, при необходимости возможно постепенное увеличение дозы (в отдельных случаях до максимальной суточной — 100 мг), на фоне дегидратации начальная доза 25 мг.

При хронической сердечной недостаточности — 12,5 мг с постепенным увеличением в 2 faza (кроз 1 нед — до 25 мг и еще через 1 nedelja – 50 мг) до обычной поддерживающей дозы 50 мг.

Мере предострожности.

Больным с патологией печени (особенно при циррозе), укљ. u istoriji, необходимо назначать меньшие дозы. С осторожностью применяют при двустороннем стенозе почечных артерий или стенозе почечной артерии единственной почки (повышен риск нарушения функции почек), при умеренном или тяжелом нарушении функции почек, конгестивна срчана инсуфицијенција, у пациентов с дегидратацией (вероятно развитие симптоматической гипотензии) или гипонатриемией.

Дугме за повратак на врх