Cefamandole

Код АТХ:
J01DC03

Карактеристика.

Цефалоспориновый антибиотик II поколения для парентерального применения.

Цефамандола нафат — белые, без мириса, kristali; rastvorljiva u vodi, metanol; Skoro nerastvorim prenos, hloroform, benzen, циклогексане; растворы имеют окраску от светло-желтой до янтарной (U zavisnosti od koncentracije i rastvor koristi), pH — 6,0–8,5; molekulske mase 512,5.

Фармаколошко дејство.
Широког спектра антибактеријска, baktericidno.

Апликација.

Зараза: абдоминальные, ginekoloških, инфекција уринарног тракта, Respiratorni trakt, kosti i zglobovi, коже и меких ткива, менингитис, сепса, Endokarditis; ожоговые инфекции, превенција постоперативних заразних компликација.

Контраиндикације.

Преосетљивост (укљ. на друге цефалоспорине), malog djeteta.

Ограничења се односе.

Бубрежне инсуфицијенције.

Трудноћа и дојење.

Возможно с осторожностью в случае крайней необходимости, если ожидаемый эффект терапии превышает потенциальный риск для плода или грудного ребенка.

Нуспојаве.

Кардио-васкуларни систем и крв (хематопоеза, хемостаза): леукопениа, тромбоцитопенија, неутропенија, гемолитицхескаиа анемија; возможны необычные кровотечения или кровоизлияния.

Из дигестивног тракта: мучнина, повраћање, бол у трбуху, Zaraznosti, персистирующий гепатит, холестатска жутица, транзиторное повышение активности печеночных трансаминаз и ЩФ.

Алергијске реакције: осип, копривњача, еозинофилииа, droge groznica, bronhospazma, ангиоедем, анафилактицхескии шок.

Друго: главобоља, superinfection, дисбиосис, candidiasis oralne šupljine, smanjenje kreatinin odobrenje, повышение азота мочевины в крови (kod pacijenata sa bubrega deficit), kršenje funkcije bubrega; местные реакции — боль и инфильтрат в месте в/м введения; упала вена, Trombozu, болезненность по ходу вены (у / у уводу).

Кооперација.

При одновременном применении цефалоспоринов и ЛС с нефротоксическим действием (укљ. aminoglycosides, петлевых диуретиков) повышается нефротоксичность. Цефамандол несовместим с алкоголем (ингибирует ацетальдегиддегидрогеназу) и при совместном применении развивается дисульфирамоподобная реакция (бол у трбуху, дермахемиа, главобоља, мучнина, повраћање, Otkucaji srca, periferna vasodilation, сопровождающаяся гипотензией, povećao se znoje). При одновременном применении с аминогликокозидами — синергизм антибактериального действия. Пробенецид замедляет клубочковую экскрецию и удваивает Cмаксимум и продолжительность действия. Цефамандол взаимодействует с пероральными антикоагулянтами и другими ЛС, влияющими на свертывание крови. Фармацевтически несовместим с растворами аминогликозидов.

Предозирати.

Симптоми: конвулзије (posebno kod pacijenata sa hroničnim bubrega deficit).

Лечење: назначение противосудорожных ЛС (диазепам или коротко действующие барбитураты), в тяжелых случаях — гемодиализ.

Дозирање и администрација.

/ П, Ја /. Одрасли: по 0,5–1 г каждые 4–8 ч, при заболеваниях мочевыводящих путей — 0,5 господин (в тяжелых случаях — 1 господин) сваки 8 не, при угрожающих жизни инфекциях — до 2 g svaki 4 не (Maksimalna doza 12 g/d). Детям — 50–100 мг/кг/сут (у тешким инфекцијама - уп 150 мг / кг) с интервалами между введениями 4–8 ч. Када инфекције, вызываемых бета-гемолитическим стрептококком, лечение следует продолжать не менее 10 дани. При нарушении функции почек режим дозирования устанавливают с учетом клиренса креатинина. Пациентам на гемодиализе вводят по 1 g svaki 12 ч в/в или в/м (если используется в/м ведение, то после завершения гемодиализа дополнительно вводят 1/3–1/2 дозы). Для профилактики послеоперационных инфекционных осложнений за 30–60 мин до вмешательства взрослым вводят 1–2 г, deca 50-100 mg/kg, с последующим применением тех же доз в течение 24–48 ч.

Мере предострожности.

С осторожностью назначают новорожденным, недоношенным детям, пациентам с выраженными нарушениями функции почек и имеющим в анамнезе колит. Пацијенти, sa povećanje osetljivost na penitsillinam, Može postojati alergijske reakcije sa krstom zefalosporinovmi antibiotike. Необходима осторожность при назначении цефамандола больным с кровотечениями в анамнезе.

При курсовом лечении необходимо проводить контроль состояния функции почек (posebno u pacijente, получающих высокие дозы), определение протромбинового времени. Пожилым и ослабленным пациентам при нарушениях функции почек доза должна снижаться с учетом клиренса креатинина. При длительном лечении цефамандолом возможно развитие суперинфекции за счет роста нечувствительной к препарату микрофлоры. В случае развития суперинфекции требуется отмена препарата и соответствующее изменение антибиотикотерапии. После устранения симптомов заболевания лечение следует продолжать еще в течение 48–72 ч.

Во время лечения возможна ложноположительная прямая реакция Кумбса, ложноположительная реакция мочи на глюкозу и белок.

Кооперација

Aktivne supstanceOpis interakcije
AmikacinPDA: sinergiju. Povećava se (узајамно) rizik od funkcije bubrega.
ГентамицинаPDA: sinergiju. Povećava se (узајамно) rizik od funkcije bubrega.
КанамицинPDA: sinergiju. Povećava se (узајамно) rizik od funkcije bubrega.
СтрептомицинPDA: sinergiju. Povećava se (узајамно) rizik od funkcije bubrega.
ТобрамицинPDA: sinergiju. Povećava se (узајамно) rizik od funkcije bubrega.
Ethacrynic kiselinaPDA. Усиливает ототоксичность.
ЕтанолPDA. На фоне цефамандола может вызывать тошноту, повраћање, периферическую вазодилатацию с гипотензией; на время лечения необходимо отказаться от спиртных напитков.

Дугме за повратак на врх