Cefamandole

Код АТХ:
Ј01ДЦ03

Карактеристика.

Цефалоспорински антибиотик ИИ генерације за парентералну примену.

Цефамандоле нафат – бела, без мириса, kristali; rastvorljiva u vodi, metanol; Skoro nerastvorim prenos, hloroform, benzen, циклохексани; раствори имају боју од светло жуте до ћилибарске (U zavisnosti od koncentracije i rastvor koristi), пХ — 6,0–8,5; molekulske mase 512,5.

Фармаколошко дејство.
Широког спектра антибактеријска, baktericidno.

Апликација.

Зараза: трбушне, ginekoloških, инфекција уринарног тракта, Respiratorni trakt, kosti i zglobovi, коже и меких ткива, менингитис, сепса, Endokarditis; опекотине инфекције, превенција постоперативних заразних компликација.

Контраиндикације.

Преосетљивост (укљ. на друге цефалоспорине), malog djeteta.

Ограничења се односе.

Бубрежне инсуфицијенције.

Трудноћа и дојење.

Можда са опрезом ако је апсолутно неопходно, ако очекивани ефекат терапије премашује потенцијални ризик за фетус или новорођенче.

Нуспојаве.

Кардио-васкуларни систем и крв (хематопоеза, хемостаза): леукопениа, тромбоцитопенија, неутропенија, гемолитицхескаиа анемија; може доћи до необичног крварења или крварења.

Из дигестивног тракта: мучнина, повраћање, бол у трбуху, Zaraznosti, упорни хепатитис, холестатска жутица, пролазно повећање активности јетрених трансаминаза и алкалне фосфатазе.

Алергијске реакције: осип, копривњача, еозинофилииа, droge groznica, bronhospazma, ангиоедем, анафилактицхескии шок.

Друго: главобоља, superinfection, дисбиосис, candidiasis oralne šupljine, smanjenje kreatinin odobrenje, повећање азота уреје у крви (kod pacijenata sa bubrega deficit), kršenje funkcije bubrega; локалне реакције - бол и инфилтрација на месту интрамускуларне ињекције; упала вена, Trombozu, бол дуж вене (у / у уводу).

Кооперација.

Уз истовремену примену цефалоспорина и лекова са нефротоксичним ефектима (укљ. aminoglycosides, диуретици петље) повећана нефротоксичност. Цефамандол је некомпатибилан са алкохолом (инхибира ацеталдехид дехидрогеназу) а када се користе заједно, развија се реакција слична дисулфираму (бол у трбуху, дермахемиа, главобоља, мучнина, повраћање, Otkucaji srca, periferna vasodilation, праћено хипотензијом, povećao se znoje). Када се користи истовремено са аминогликозидима, постоји синергизам антибактеријског деловања. Пробенецид успорава излучивање гломерула и удвостручује Ц_{максимум} и трајање акције. Цефамандол реагује са оралним антикоагулансима и другим лековима, утиче на згрушавање крви. Фармацеутски некомпатибилан са растворима аминогликозида.

Предозирати.

Симптоми: конвулзије (posebno kod pacijenata sa hroničnim bubrega deficit).

Лечење: преписивање антиконвулзаната (диазепам или барбитурати кратког дејства), у тешким случајевима - хемодијализа.

Дозирање и администрација.

/ П, Ја /. Одрасли: 0,5-1 г сваких 4-8 сати, за болести уринарног тракта - 0,5 господин (у тешким случајевима - 1 господин) сваки 8 не, за инфекције опасне по живот - до 2 g svaki 4 не (Maksimalna doza 12 g/d). Деца - 50-100 мг / кг / дан (у тешким инфекцијама - уп 150 мг / кг) са интервалима између ињекција од 4-8 сати. Када инфекције, изазвана бета-хемолитичким стрептококом, лечење треба наставити најмање 10 дани. Ако је бубрежна функција оштећена, режим дозирања се поставља узимајући у обзир клиренс креатинина. Дају се пацијенти на хемодијализи 1 g svaki 12 х и.в. или и.м. (ако се користи ИМ навођење, затим се по завршетку хемодијализе даје додатна 1/3–1/2 доза). Да би се спречиле постоперативне инфективне компликације, одрасли се дају 1-2 г 30-60 минута пре операције., deca 50-100 mg/kg, а затим исте дозе током 24-48 сати.

Мере предострожности.

Користите опрезно код новорођенчади, превремено рођене бебе, пацијенти са тешким оштећењем бубрега и колитисом у анамнези. Пацијенти, sa povećanje osetljivost na penitsillinam, Može postojati alergijske reakcije sa krstom zefalosporinovmi antibiotike. Потребан је опрез када се цефамандол прописује пацијентима са историјом крварења..

Током лечења потребно је пратити стање функције бубрега. (posebno u pacijente, примање високих доза), одређивање протромбинског времена. Код старијих и ослабљених пацијената са оштећеном функцијом бубрега, дозу треба смањити узимајући у обзир клиренс креатинина. Уз дуготрајно лечење цефамандолом, може се развити суперинфекција због раста микрофлоре неосетљиве на лек. Ако се развије суперинфекција, потребно је укидање лека и одговарајуће промене у терапији антибиотиком.. Након елиминисања симптома болести, лечење треба наставити још 48-72 сата.

Током лечења могућ је лажно позитиван директан Цоомбсов тест., лажно позитиван тест урина на глукозу и протеине.

Кооперација